Трибине 2017.

  • Предавач мр Сања Степановић Тодоровић, Библиотека САНУ
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 4. децембар 2017, улаз бесплатан
Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања. Улога Библиотеке била је најуже повезана са циљевима и делатностима Академије у свим етапама њеног развоја. О њој су у прошлости бринули њени знаменити чланови, међу којима су била и најзначајнија имена наше културне историје: Димитрије Тирол, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир…
  • Предавач Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда
  • Локација Конак кнегиње Љубице
  • Датум понедељак, 6. новембар 2017, улаз бесплатан
„Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности. „Први типограф, први литограф, први фотограф“ – су епитети којима се означава суштина једне од најинтригантнијих уметничких личности српске модерне историје. Као академски образован уметник, врстан литограф и талентован фотограф Анастас Јовановић је оком свог објектива у бечком атељеу од 1846. до 1858. забележио све виђене личности доба: кнеза Михаила, кнегињу Јулију, Вука Караџића, владику Његоша, кнеза…
  • Предавач Иван Келемен, историчар
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 4. септембар 2017, улаз бесплатан
Историчар Иван Келемен одржаће предавање на тему „Најстарије београдске златарско-јувелирске радње“, на коме ће бити речи о београдским златарско-јувелирским радњама као важном делу привредне историје града Београда, али и о златарско-јувелирском старом занату као важном сегменту културне баштине Србије. 
  • Предавач проф. др Зоран Ђукановић, Архитектонски факултет у Београду
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 5. јун 2017, улаз бесплатан
Изложба “Београдско сајмиште – повратак у будућност” је део већег пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Музеја града Београда, који је покренут на иницијативу Секретаријата за инвестиције града Београда. Пројекат се реализује у оквиру мастер курса “Студио М02У – Пројекат – Партиципативни урбани дизајн” у коме су поред мастер студената, наставника и сарадника са Архитектонског факултета и кустоса из Музеја града Београда узели учешћа и бројне реномиране институције из јавног, приватног и друштвеног сектора, као и бројни професори и врхунски експерти из земље и иностранства.
  • Предавач Драгана Латинчић, кустос Музеја града Београда
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 3. април 2017. у 18ч
Музеји као места неформалног учења, још од седамдесетих година 20. века, најпре у скандинавским и земљама западне Европе, заузимају све битније место као алтернативни простори стицања знања у којима се баштина користи као ресурс у образовању. Излазећи из дотадашњих, конзервативних оквира музејске делатности, у музејима почињу да се креирају наменски програми за посетиоце различитих узрасних категорија, највише за децу и младе.
  • Предавач Магдалена Ивковић, музејски саветник Музеја града Београда
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 6. март 2017. у 18ч
Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба. Свадбени обичаји младеновачког краја, који прате склапање брака углавном су исти или слични са онима у осталим деловима Шумадије и у другим областима насељеним србима. То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне породице у другу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома.
  • Предавач Др Ивана Б. Спасовић, историчар, Архив САНУ
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 6. фебруар 2017. у 18ч
Поводом недавно објављене књиге Друштва свога доба, аутора академика Василија Крестића и др Иване Спасовић, тема предавања у оквиру Трибине љубитеља историје Београда посвећена је сарадњи претеча САНУ са српским народом. Друштво српске словесности (ДСС) основано је 1841, као највиша установа науке и уметности српског народа, а од 1864. до 1886. деловало је под именом Српско учено друштво (СУД).