• Локација: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум: 15. април - 4. јун 2019.

Предавач: Чедомир Васић, професор емеритус, Универзитет уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 31. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан

Знаменити ликовни опус Анастаса Јовановића, настао средином 19. века и остварен помоћу тада актуелних визуелних средстава, на најбољи начин сведочи о времену, људима, њиховим идејама и хтењима. Најзначајнији део тог опуса чине литографије и фотографије које су својом ликовном обрадом и документарним својствима одговарале потребама наручилаца, али и важним циљевима у успостављању идентитета српске државе, промовисању националног ослобођења и јединства јужних Словена.

Двоструки карактер Анастасових радова појављује се у уметности као обележје епохе романтизма и преласка у реализам, а у ширем културном контексту као сведочанство о сврсисходној употреби медија којим сликовне представе доспевају до најширег круга заинтересованих прималаца. Епохална свест која краси Анастасово деловање на ингениозан начин спаја уметничко и документарно, две особине реалистичких и објективних сликовних призора и омогућује нама, данас, вишеслојно разумевање времена и кретања у коме су они настали као и потоња коришћења визуелних медија уопште.

Остаци прошлости оличени у појединим артефактима и свакодневним предметима постају градивни материјал за нове естетске или уметничке творевине.

Предавач: мср Вељко Џикић, конзерватор Централног института за конзервацију
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 24. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан

На предавању ће бити представљен процес дигитализације фотографија из Фонда Анастаса Јовановића Музеја града Београда, који чува највећу збирку уметникових фотографија и талботипија. Процес дигитализације спроведен је током 2016. године у Централном институту за конзервацију, поводом реализације пројекта обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића. Дигитализација има изузетан значај за распрострањеност фотографског опуса Анастаса Јовановића, чиме се драстично повећава доступност грађе како истраживачима, тако и широј публици. Такође, дигитализација је препозната и као мера превентивне конзервације, јер смањује потребу за физичком манипулацијом предмета, што доприноси дугорочној конзервацији грађе.

У оквиру предавања биће речи и о различитим поступцима дигитализације, физичком и логичком организовању чувања и улози метаподатака у дигиталном оквиру. Биће анализирани сви релевантни критеријуми помоћу којих се прави избор између дигиталне фотографије и скенирања, као и аргументован приступ примењен на Фонд Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, који је након завршене дигитализације добио нову амбалажу и смештен у микроклиматску комору, која ће обезбедити контролисане услове средине у дугом временском периоду.

Предавач: мр Јелена Пераћ, музејски саветник Музеја примењене уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
17. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан

Током педесетих година XIX века у Бечу је деловала уметничка радионица коју је водио Анастас Јовановић. Иако документација о њеном пословању није сачувана, обим и врста делатности радионице-атељеа могу се реконструисати на основу више извора. Модел тржишног пословања Анастас Јовановић је прихватио већ на почетку уметничке каријере, услед лошег материјалног положаја у коме се нашао. Његов прагматични предузетнички дух и способност да сагледа актуелне друштвене и економске процесе који током 19. века захватају и област уметности, утичући на развој уметничког тржишта, били су кључни за покретање самосталне делатности и производње. Јовановић је, попут својих европских колега, прихватио и нове облике пословне културе успостављене с развојем капиталистичких односа, који су подразумевали сарадњу с посредницима у пласирању уметничких производа на тржиште и оглашавање путем масовних медија. Јовановићева уметничка радионица деловала је као мала мануфактура, за коју се везују првенствено дела сакралне садржине. Поред тога, Јовановићево пословање обухватало је и производњу и дистрибуцију дела национално-патриотске садржине и употребних декоративних предмета. Развој његове комерцијалне делатности може се пратити до 1858. године, када Јовановић, након политичких промена, затвара радионицу и враћа се у Кнежевину Србију.

Српска клавирска музика која је формирана према западним узорима и то у областима у Краљевини Србији посматрана је као део свеобухватног процеса европеизације српске културе у 19 веку. У том периоду посебно се издвојила салонска музика. Под овом синтагмом подразумева се врста музике, али музичка пракса која је тек средином двадесетог века нестала са историјске позорнице. Ко су били пионири развоја уметничке музике и како се она развијала на двору Обреновића откривамо кроз концерте-предавања које ће водити пијанисткиња Дина Чубриловић и предавач Срђан Тепарић, музички теоретичар, доцент на ФМУ у Београду и критичар Радио Београда.

Број посетилаца ограничен.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Предавач: др Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник Историјског института у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
8. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан

Песма Што се боре мисли моје једна је од најпопуларнијих староградских композиција. У литератури се уврежило мишљење да је аутор, кнез Михаило, песму посветио својој љубави и сестричини Катарини Константиновић. У новије време настало је тумачење да је кнез песму, ипак, посветио принцези Клеопатри Карађорђевић. Недавно публиковани мемоари Константина Јовановића, сина Анастаса Јовановића, бацају сасвим ново светло на то ко је била кнежева песничка муза. Наиме, реч је о једној немачкој принцези из аристократске породице Лихтенштајн у коју је кнез несрећно био заљубљен. Ако је судити према том извору, стихове је кнез могао написати крајем пете или на самом почетку шесте деценије 19. века. Приближно у исто време и независно од кнежевoг песничког надахнућа настала је композиција Што се боре мисли моје. Наиме, поводом петнаестог рођендана кнегиње Клеопатре Карађорђевић чешки композитор Алојз Калауз, који је у Србији боравио од 1843, компоновао је 1850. композицију Што се боре мисли моје. Средином педесетих година 19. века исту мелодију поново је компоновао Корнелије Станковић. Шездесетих година 19. века Станковићева композиција и кнежеви стихови редовно су извођени на баловима у Београду.

На предавању ће се указати на релевантност и важност мемоара као историјског извора, посебно успомена Анастаса и Константина Јовановића.

Повод за одржавање програма је обележавање годишњице од добијања Нобелове награде. Наступају клавирски квартет “Анимато” и наш познати глумац Тихомир Станић.

Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

Пројекат ЦРВЕНИ ОКТОБАР замишљен је као музичко-сценски перформанс, креиран специјално поводом обележавања стогодишњице од Октобарске револуције. Главне теме овог перформанса биће промене које су уследиле после 1917. и значење револуције у данашње доба.

Питање које се намеће је: Каквe су данашње револуције? Да ли смо спремни да се изборимо са равнодушношћу и да ли нас носи вир система или вир револуције?

Учесници су млади уметници-професионалци, сарадници организације Културни елемент, а режију и концепт је осмислио Тадија Милетић.

Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

Културни елемент и Музеј града Београда позивају вас да овог викенда дођете у Музеј Паје Јовановића у коме ће се одржати ексклузивни концерти!

На првом концерту у суботу 2. децембра у 19 часова наступиће ученици Музичке школе "Мокрањац" са одсека за традиционално певање и свирање из класа професора Бранка Тадића и професора Милоша Николића.

Други концерт у оквиру програма "Концерти у атељеу" одржаће се у недељу, 3. децембра у 19 часова и посвећен је звуцима соло гитаре. Наступа млада и талентована Амалиа Милер.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

  • Предавач: мр Сања Степановић Тодоровић, Библиотека САНУ
  • Локација: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум: понедељак, 4. децембар 2017, улаз бесплатан

Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања.

Улога Библиотеке била је најуже повезана са циљевима и делатностима Академије у свим етапама њеног развоја. О њој су у прошлости бринули њени знаменити чланови, међу којима су била и најзначајнија имена наше културне историје: Димитрије Тирол, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Стојановић.

Неки од преломних догађаја из богате историје ове библиотеке односе се на оснивање и прве поклонодавце (на челу са Димитријем Тиролом), на делатност Стојана Новаковића на уређењу књижнице Српског ученог друштва, страдање у ратовима, као и пресељење у Палату САНУ и отварање библиотеке за јавност.

По величини фонда Библиотека САНУ је четврта у Србији (после Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“), али је по саставу свог фонда јединствена.

На предавању ће бити речи о културном потенцијалу њених колекција и биће представљени неки ретки сегменати фонда који имају посебну вредност за нашу културу. Биће представљен једини у Србији сачувани део личне бибилотеке Вука Стефановића Караџића, лична библиотека и спомен соба Марка Ристића, као и легат Љубивоја Стефановића у оквиру којег су вредна и у региону уникатна факсимилна издања Леонардових цртежа и студија.

  • Локација: Музеј града Београда, Ресавска 40б
  • Датум: 07.11 – 25.11.2017.
  • Организација:

    Академија Факултета ликовних уметности у Београду и Музеј града Београда

Изложба Поглед у Центар обухвата 211 радова 100 уметника и увид је у Графичку збирку Центра за графику. Настајала пуне две деценије, а започета са првим Издањима Центра и обогаћена поклонима уметника, Збирка данас броји преко 800 графичких листова укључујући дела уметника из различитих земаља.

Повод за отварање фиока Збирке и представљање јавности једног њеног дела је велики јубилеј Факултета ликовних уметности у Београду, 80 година постојања.

Изложбом је покушано да истакне најважнија активност Центра – извођење и штампање графичког листа. Деликатан процес који се састоји од спровођења уметникове идеје кроз све техничке процесе и различите фазе рада, до коначне реализације у графички лист, подразумева техничку подршку графичара мајстора штампе. На овај начин Центар подстиче бројне уметнике да своје идеје и концепте из једног медија, преведу у медиј графике. Зато су у поставку уврштени и радови појединих уметника који су изведени у другим медијима, отварајући могућност сагледавања уметничког рада, где једна идеја или тема флексибилно може бити преведена у различите медије, а да у том процесу не губи на далекосежности своје поруке.

Концерт је посвећен жртвама Другог светског рата, а наступиће гудачки квартет „Аnime".

Погром који се десио у ноћи 9. новембра, која је данас позната као Кристална ноћ, била је прва назнака онога што данас називамо Холокаустом. Холокауст је иза себе оставио трајне последице и зато је дужност уметника да и данас опомињу, како се такав терор никада не би заборавио и поновио.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.
Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

  • Предавач: Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда
  • Локација: Конак кнегиње Љубице
  • Датум: понедељак, 6. новембар 2017, улаз бесплатан

„Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.

„Први типограф, први литограф, први фотограф“ – су епитети којима се означава суштина једне од најинтригантнијих уметничких личности српске модерне историје. Као академски образован уметник, врстан литограф и талентован фотограф Анастас Јовановић је оком свог објектива у бечком атељеу од 1846. до 1858. забележио све виђене личности доба: кнеза Михаила, кнегињу Јулију, Вука Караџића, владику Његоша, кнеза Данила, кнегињу Персиду Карађорђевић, Клеопатру Карађорђевић, патријарха Рајачића, митрополита Петра Јовановића, Тому Вучића Перишића, Илију Гарашанина, Капетан Мишу Анастасијевића, Узун Мирка, Милицу Стојадиновић Српкињу, Бранка Радичевића, Љубу Ненадовића, Ђуру Даничића, Димитрија Аврамовића, Јеремију Станојевића, Деметра Тирку, барона Сину и многе друге, након чега је њихове ликове овековечио у новом и веома цењеном медију литографије. Ова изузетна галерија портрета и аутопортрета реализованих кроз медијуме фотографије и литографије обезбедила је Анастасу Јовановићу истакнуто место у историји српске уметности 19. века и славу првог српског фотографа и литографа.

У складу с романтичарским схватањима епохе и растом и развојем националних идеја током 19. века Јовановић је извео низ литографисаних визуелних представа историјских догађаја и личности у функцији популаризације српске историје и нације међу којима су најпознатији Споменици Србски и Срби око гуслара.

Образован и васпитаван на европским изворима културе, својом уметничком делатношћу значајно је утицао на развој културе у Србији 19. века. Његова свестрана и сложена уметничка делатност омогућила је трансфер савремених европских струјања и нових техничких знања у систем српске визуелне културе 19. века без много закашњења. Анастас Јовановић је био један од уметника и јавних радника Кнежевине Србије који су током 19. века уз подршку политичке елите, у првом реду владарске породице Обреновић, употребом нових визуелних медија учествовали у изградњи и развоју њеног модерног имиџа.“

Пројектом "Plaisir d'amour" који се одржао а у оквиру Октобарског салона, Културни елемент и Музеј града Београда свечано су отворили другу по реду сезону ''Музички сводови Београда''.

Уједињујући музику, театар и покрет, а у симбиози са идејом овогодишњег Октобарског салона, музичко-сценски перформанс „Plaisir d'amour“ представља пламен натприродне љубави. Инспирисани познатом песмом композитора Жан-Пол-Егид Мартинија, на стихове Жан-Пјер Кларис де Флоријана ауторски тим је креирао корео-музичко дело рефлектујући питање које се већ вековима намеће: „Да ли је љубав обузета жаром осуђена на неумитно пропадање?“

У Конаку кнегиње Љубице перформансом „Штуке су долетеле у зору...“ Културни елемент је свечано затворио изложбу „Београдско сајмиште – повратак у будућност“. Кроз перформанс који је представљао спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом желели смо да прикажемо велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

Концертом ''Меланхолија'' представиле су се Катарина & Љубица дуо чији наступи су синтеза музике, књижевности, глуме, плеса и визуелних уметности. Другачијим и посебним програмом, дуо је публику очарао, завео и дотакао. Овим концертом свечано је затворена велика изложба ''Дирер и његови савременици'' у Музеју града Београда.

У сарадњи са 15-им интернационалним фестивалом харфе одржан је концерт под називом "До краја света".

У оквиру концертне сезоне "Музички сводови Београда" остварeна je сарадња са 15-им интернационалним фестивалом харфе. На првом концерту у оквиру те сарадње наступила је гошћа из Словеније Ева Томшич.

На програму су била дела Моцарта, Фореа и Хиндемита, а Ева је доказала да је достојна своје сјајне биографије и дипломе коју је стекла на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу, у класи код познате светске харфисткиње, проф. Јане Боушкове.

У оквиру концертне сезоне „Музички сводови Београда“ наступио је знаменити британски хор „Voce chaimber choir“ из Лондона, под диригентском палицом светски признатог диригента Сузи Дигби. У име обележавања четристоте годишњице од смрти Вилијема Шекспира, хор је извео његове сонете, а у богатом програму публика је имала прилику да чује и дела Стевана С. Мокрањца.

У оквиру сезоне '' Музички сводови Београда'' изведен је концерт "Quod Fatum" посвећен Чајковском и његовом пријатељству са Надеждом фон Мек.

Антологијско пријатељство Надежде фон Мек и Чајковског и данас је једна од највећих мистерија у животу овог великог композитора. Размењујући преко 1.200 писама између 1877. и 1890. Чајковски и Надежда фон Мек су оставарили значајну повезаност, иако се никада нису састали. Тих година Надежда фон Мек је финансијски подржавала Чајковског и његово стваралаштво. Била је велики љубитељ његове музике и велика подршка, те је временом постала и један од његових најближих пријатеља. О свим стваралачким процесима, идејама и емоцијама које су га покретале он је био отворенији са њом него са било којом другом особом, а њена заинтересованост за његову музичку каријеру била је подстрек у кризним тренуцима великог композитора. Надежда је са великим одушевљењем пожелела да буде његов патрон, али је имала један услов - да се никада не сретну! Чајковски је поштовао њену жељу и тако је настало једно епистоларно пријатељство, које је трајало чак 13 година. За то време, написао је нека од најзначајнијих дела: Виолински концерт, оперу Евгеније Оњегин, Пету и Шесту Симфонију, балете Успавана лепотица и Лабудово језеро...

Надежда је била велики познавалац музике, са префињеним осећајем према стваралаштву Чајковског и зато јој он, већ у првим писамима, открива најинтимније особине свог карактера и његову непрестану борбу против усуда (лат. fatum). Њихова писма су била дугачка и садржајна, износећи лична открића и опсервације о музици и инспирацијама, али то није све. У овим писмима огледа се моћ пријатељства, па самим тим и велики утицај Надежде фон Мек, да Чајковски никада не одустане од писања оног највећег, најстраственијег и најискренијег писма. Да не одустане од тог писма коме се ми данас увек изнова враћамо - да не одустане од своје музике.

Архива вести и најава