Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања.

Улога Библиотеке била је најуже повезана са циљевима и делатностима Академије у свим етапама њеног развоја. О њој су у прошлости бринули њени знаменити чланови, међу којима су била и најзначајнија имена наше културне историје: Димитрије Тирол, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Стојановић.

Неки од преломних догађаја из богате историје ове библиотеке односе се на оснивање и прве поклонодавце (на челу са Димитријем Тиролом), на делатност Стојана Новаковића на уређењу књижнице Српског ученог друштва, страдање у ратовима, као и пресељење у Палату САНУ и отварање библиотеке за јавност.

По величини фонда Библиотека САНУ је четврта у Србији (после Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“), али је по саставу свог фонда јединствена.

На предавању ће бити речи о културном потенцијалу њених колекција и биће представљени неки ретки сегменати фонда који имају посебну вредност за нашу културу. Биће представљен једини у Србији сачувани део личне бибилотеке Вука Стефановића Караџића, лична библиотека и спомен соба Марка Ристића, као и легат Љубивоја Стефановића у оквиру којег су вредна и у региону уникатна факсимилна издања Леонардових цртежа и студија.

Подаци о предмету

  • Предавач мр Сања Степановић Тодоровић, Библиотека САНУ
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 4. децембар 2017, улаз бесплатан

Изложба Поглед у Центар обухвата 211 радова 100 уметника и увид је у Графичку збирку Центра за графику. Настајала пуне две деценије, а започета са првим Издањима Центра и обогаћена поклонима уметника, Збирка данас броји преко 800 графичких листова укључујући дела уметника из различитих земаља.

Повод за отварање фиока Збирке и представљање јавности једног њеног дела је велики јубилеј Факултета ликовних уметности у Београду, 80 година постојања.

Изложбом је покушано да истакне најважнија активност Центра – извођење и штампање графичког листа. Деликатан процес који се састоји од спровођења уметникове идеје кроз све техничке процесе и различите фазе рада, до коначне реализације у графички лист, подразумева техничку подршку графичара мајстора штампе. На овај начин Центар подстиче бројне уметнике да своје идеје и концепте из једног медија, преведу у медиј графике. Зато су у поставку уврштени и радови појединих уметника који су изведени у другим медијима, отварајући могућност сагледавања уметничког рада, где једна идеја или тема флексибилно може бити преведена у различите медије, а да у том процесу не губи на далекосежности своје поруке.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј града Београда, Ресавска 40б
  • Датум 07.11 – 25.11.2017.
  • Организација

    Академија Факултета ликовних уметности у Београду и Музеј града Београда