Kонак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
15. април - 4. јун 2019.

Барокни Београд

Преображаји 1717-1739. године

Београд у доба барока је кратак тренутак у његовој историји, када га је Аустријска монархија преузела од скоро двовековног турског управљања и грандиозним подухватима у пар деценија претворила из оријенталне вароши у прави европски утврђени град.

Град су Турци потпуно напустили, а доселили се житељи Европе са разних страна Аустријског царства, међу њима било је трговаца и занатлија, ратних ветерана и сиротиње која се надала бољем животу на новом простору. Уселили су се у празне турске куће, џамије претворили у цркве и капеле, и своју варош на простору данашњег Дорћола великом изградњом поделили на блокове са правилним улицама и низом зграда барокних фасада. Подигнуте су палате, касарне, болница, апотеке, пивара, солана, манастири и школе. На супротној страни, падини која се од Кнез Михаилове улице спуштала ка Сави живели су Срби окупљени око Саборне цркве и своје митрополије.

Око оба насеља, немачког и српског, по први пут су изграђени варошки бедеми са капијама у које су се сливала четири главна градска пута. Кроз Темишварску или Смедеревску капију водила је данашња Дунавска улица, Царска, касније Видин капија била је на правцу Улице цара Душана, Виртембергова, касније Стамбол капија у правцу Васине и Шабачка капија у правцу Карађорђеве улице. Београдска тврђава се преуређује у модерну утврду са декоративним барокним капијама и иновативним здањима као што су Велики „римски“ бунар и Велика барутана.

Веома амбициозан план за нову улогу Београда урушио се у трену, новим ратом између Аустрије и Турске. Град је изгубљен и убрзо по повратку Турака Београду је враћен оријентални изглед. Порушена су сва утврђења, бедеми који су окруживали немачку и српску варош, све куће вишеспратнице, између осталих принчева касарна и митрополитска резиденција, а широм града ничу минарети. Скоро сви становници Београда, са својим драгоценостима, беже ка северу, а Турци у њему затичу само 45 Јевреја и oсам Срба.

Београд је аустријском барокном реконструкцијом први пут после више од хиљаду и по година, односно римске изградње Сингидунума, грађен унапред осмишљеним урбанистичким плановима и приступом граду као јединственој целини. Већина барокних промена у граду нестала је нетом, али се и до данас њени трагови чувају у језгру града, у изгледу главних саобраћајница и блокова зграда. Некадашњи варошки бедеми стоје као подсећање на барокна времена у обрисима Косанчићевог, Топличиног и Обилићевог венца.

На изложби ће бити представљени пројекти и планови изградње Београда из Бечких архива, и предмети који илуструју наоружање, одевање, исхрану, побожност, али и свакодневицу и доколицу аустријског војника и житеља града. Већина је откривена у археолошким истраживањима, а део потиче из богатих збирки Музеја града Београда, Музеја Српске православне цркве, Војног музеја у Београду, Музеја примењене уметности у Београду, Музеја града Новог Сада и Галерије Матице српске.

Naturalis Biodiversity Center Museum Exhibition Nature theatre 28 Panorama head dinosaur Camarasaurus supremus to elephant


Приредили: Музеј града Београда и Археолошки институт, Београд

Аутори изложбе: Ника Стругар, виши кустос  и др Весна Бикић, научни саветник

Продукција: Produkcija 64


Аудио водич